Jovan Ristić
1831-1899.
Državnik Jovan Ristić jedan je od najznačajnijih srpskih diplomata u istoriji. Član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije, ministar inostranih poslova i osnivač Liberalne stranke.
Rođen je u Kragujevcu 4. januara (julijanski) 16. januara (gregorijanski) 1831. godine, umro je u Beogradu 23. avgusta (julijanski) 4. septembar (gregorijanski) 1899. u Beogradu.
Jovan Ristić odrastao je u siromašnoj porodici, sin Riste i Marije. Rano je ostao bez oca, a u svom „Testamentu“ Ristić je pored ostalog napisao:
„Iznad svega sam osećao potrebu da se povinujem Božjem proviđenju, zahvalan što me je izvukao iz siromaštva i izveo na put na kojem sam u građanskom životu i državnim položajima mogao da zauzmem određeno mesto i pod teškim okolnostima zarađujem za život.“
Po okončanju studija u Francuskoj i Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Iako veoma mlad, pokazao je državničke i diplomatske veštine zbog čega je brzo napredovao u karijeri. Ministar inostranih poslova bio je u periodu od 1867. do 1888, predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869. Posebne velike zasluge ima kada je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu 1878. godine kada je priznata nezavisnost Srbije, kao vođa delegacije. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra, Ristić je nastojao da Srbija oslonac nađe u Rusiji. Položaj regenta napustio je 1893.
Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) i jedno vreme njen predsednik
1899.
Jovan Ristić bio je oženjen sa Sofijom, kćerkom čuvenog beogradskog veletrgovca i posednika
Hadži-Tome. Imali su četiri sina i jednu kćerku: Nikolu, Mihaila, Milana i Aleksandra.