Јован Ристић
1831-1899.
Државник Јован Ристић један је од најзначајнијих српских дипломата у историји. Члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намесништва малолетним владарима и четири пута председник владе Србије, министар иностраних послова и оснивач Либералне странке.
Рођен је у Крагујевцу 4. јануара (јулијански) 16. јануара (грегоријански) 1831. године, умро је у Београду 23. августа (јулијански) 4. септембар (грегоријански) 1899. у Београду.
Јован Ристић одрастао је у сиромашној породици, син Ристе и Марије. Рано је остао без оца, a у свом „Тестаменту“ Ристић је поред осталог написао:
„Изнад свега сам осећао потребу да се повинујем Божјем провиђењу, захвалан што ме је извукао из сиромаштва и извео на пут на којем сам у грађанском животу и државним положајима могао да заузмем одређено место и под тешким околностима зарађујем за живот.“
По окончању студија у Француској и Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успешно је окончао преговоре о опозивању турских гарнизона из утврђених градова Србије. Иако веома млад, показао је државничке и дипломатске вештине због чега је брзо напредовао у каријери. Министар иностраних послова био је у периоду од 1867. до 1888, председник владе Кнежевине и Краљевине Србије у више наврата. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића. Као намесник кнеза Милана највише је допринео доношењу новог устава 1869. Посебне велике заслуге има када је заступао Србију на Берлинском конгресу 1878. године када је призната независност Србије, као вођа делегације. Одбио је 1881. да потпише споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће Србију учинити економски зависном од Двојне Монархије, због чега је поднео оставку на положај шефа владе. По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра, Ристић је настојао да Србија ослонац нађе у Русији. Положај регента напустио је 1893.
Био је редовни члан Српске краљевске академије (данас САНУ) и једно време њен председник
1899.
Јован Ристић био је ожењен са Софијом, кћерком чувеног београдског велетрговца и поседника
Хаџи-Томе. Имали су четири сина и једну кћерку: Николу, Михаила, Милана и Александра.